Dnevna štampa protiv interneta

Dating > Dnevna štampa protiv interneta

Click here: ※ Dnevna štampa protiv interneta ※ ♥ Dnevna štampa protiv interneta

Njega je, kako tvrdi, napao Balša Butorović, sin pokojnog predsednika FK Vojvodina Ratka Butorovića, zvanog Bata Kankan. Najskuplja, a ujedno i jedna od najvažnijih tekovina pisanog novinarstva odavno je postala ugrožena - strani dopisnici.

Ubijen je, kazu, jer je krenuo u unosan posao sa izgradnjom vila i stanova na Dedinju i Senjaku, pa ga je tzv. Činjenica je, kaže Reljić, i to da mediji u 70 odsto svojih prihoda ostvaruju od reklama, a 30 odsto od čitalaca, pa je logično da se više okreću onome ko im donosi više novca. Takođe, oslobađa se i prostor za širenje posla i investicije u nove proizvode i usluge. Zanimljivo da je Poljak tada ispričao da je nakon toga Gaši pronašao ubice: Ljirima Bitićija i Burima Kuqija kojima je platio 100. Čitav plan je skovan, kako je u više navrata pisalo u medijima, na 15. Vrhovni sud je ukinuo prvostepenu presudu i naložio Okružnom sudu da održi novi pretres. Vojin Ražnatović često na društvenim mrežama proziva udovicu svog oca Arkana, Cecu, a ovoga puta dotakao se pevačicine navodne umešanosti u otmicu jednog NBA košarkaša. Samo cetri navedene bitne od Bezbroj Suprotnosti. Dakle, ko preživi, pisaće. Posle par dana je odustao jer je saznao da su ubice vec u Frankfurtu.

Pogotovo je interesantno, kako je završio u dalekoj Rusiji. Složno Predsednica Odbora Vesna Marjanović DS pozvala je prisutne da podnesu svoje predloge u formi predloga zakona, a pored nje i Mirkovića za smanjenje PDV glasali su i poslanica DS Aleksandra Jerkov, režiser Srđan Dragojević i kompozitor Nenad Milosavljević - Neša Galija u ime SPS, Aleksandar Čotrić SPO , Ljiljana Nestorović SDPS , Mira Petrović PUPS... Šta da vam kažem, ni sam ne znam kako sam ostao živ.

Dnevna štampa protiv interneta - Recimo, Goca Tržan mu je dobra drugarica, znaju se više od 10 godina i on je za nju često govorio da mu je ona drug za ceo život. Ubijen je, kazu na kraju, jer je bio vladar na narko trzistu Beograda, putovao u Bogotu, sastajao se sa Pablom Eskobarom...

Prvo je došao internet, a onda je sa boka udarila ekonomska kriza, dva ljuta neprijatelja štampanih medija. Nove tehnologije, besparica u narodu, i povlačenje oglašivača, doveli su do toga da sve više ljudi napušta divnu, vekovnu tradiciju po kojoj nema lepšeg jutra nego kad zamiriše kafica, a usput zašušti papir omiljenog dnevnog lista Press, naravno i još omiljenijeg dodatka, Pressmagazina. Internet je međ' Srblje ušao krajem 20. Svetska kriza nas, jasno, nije mimoišla, što su štampani mediji žestoko osetili na svojoj koži. Branko Čečen, šef centra za istraživačko novinarstvo pri NUNS-u, kaže da je posle pojave interneta u Evropi i svetu tiraž dnevnih novina vremenom opao za čitavih 30 odsto, što mi iz opravdanih, gorepomenutih razloga u prvom momentu nismo mogli da primetimo. Poseban problem koji stvara internet je odlazak dugoročnih oglašivača, koji masovno prelaze da se reklamiraju na televiziji. A čak i televizija trpi gubitke zbog interneta, mada za sada znatno manje od novina - kaže Branko Čečen. Menjali bi se, ali kako - Nevera u nove tehnologije Na pitanje kako očekuju da će se primena novih tehnologija odraziti na budućnost novinarske profesije, ispitanici su odgovorili raznoliko. Većina smatra da će se povećati produktivnost novinara 28,17 odsto , manji broj misli da novinari koji dugo rade u tradicionalnim medijima neće biti sposobni da se adaptiraju na promene 19,19 odsto. Tek mali broj ispitanika misli da će publika u obimnoj ponudi sadržaja imati više poverenja u proverene novinarske sadržaje 5,46 odsto. Kad su u pitanju troškovi poslovanja, veći broj ispitanika smatra da će oni biti smanjeni 13,38 odsto , dok 2,99 odsto misli da će se povećati zbog porasta investicija u tehnologiju. Na kraju su shvatile da je to neminovnost. Jednostavno, ljudi internet shvataju kao javno dobro, na kojem ostvaruju ljudsko pravo na slobodan pristup informacijama. Sledeći korak za spas je u mnogim medijskim kućama bio - otpuštanje novinara i ubrzavanje procesa rada, što opet pravi veću štetu nego korist. Novinari nemaju vremena da se posvete jednoj temi, širenju mreže kontakata i ozbiljnom istraživanju. A površan prilaz informaciji tera čitaoce - objašnjava Čečen. U Francuskoj su formirana i dva nova dnevna lista koja sasvim solidno posluju. Međutim, za sve je potrebno ogromno ulaganje, a novca ima sve manje. A to koliko su novinske agencije u užasnom stanju, posebna je priča. On je uradio projekat koji je uspeo da podigne na noge Asošijeted pres, a zasnivao se na tome da novinari rade jednu temu za čitav spektar medija, od novina do radija. A da bi se to postiglo, bilo je potrebno uložiti basnoslovnu sumu novca. A para nema - kaže Branko Čečen. Ovaj potonji poklekao je pred novom tehnologijom i sada izlazi samo na internetu. Komentarišući propast štampanih medija, senator Džon Keri rekao je da novine izgledaju kao ugrožena životinjska vrsta. I dok štampani mediji grcaju u dugovima ili nestaju, elektronske novine zadovoljno trljaju ruke. Jer, pojavom svemoćnog internet pretraživača Gugla, koji nudi besplatnu uslugu preusmeravanja na vesti koje izlaze na mrežnim novinama, američki listovi imaju milionske posete. Međutim, i tu ima jadac: Guglu nijedna novina na svetu ne može da naplati što je preuzeo neku vest. Ni to ne valja. Najskuplja, a ujedno i jedna od najvažnijih tekovina pisanog novinarstva odavno je postala ugrožena - strani dopisnici. Najskuplje ulaganje u novinare, dopisnike iz inostranstva, polako će, kažu stručnjaci, morati da ode u istoriju, jer se ne isplati. Njih će, možda, zameniti sada već masovno popularni blogovi, to jest internet-dnevnici, koji su proteklih godina igrali važnu ulogu u informisanju javnosti. Pre nekoliko godina jedna dvadesetčetvorogodišnja devojka iz Iraka, pod nadimkom Riverbend, proslavila se pišući blog iz ratom zahvaćenog Iraka, a njena razmišljanja prenosili su mnogi svetski mediji. Uz sve to, gubi se polako i osnovna uloga medija, koja bi bar načelno trebalo da služi kao veza između vlasti i naroda, odnosno korektivna ustanova za sve brljotine domaćih i stranih političara. Situacija ne može da bude bolja ni zbog toga što, zahvaljujući munjevitom protoku informacija, vesti postaju bajate već posle nekoliko sati od objavljivanja. Prema rečima Slobodana Reljića, bivšeg urednika u NIN-u, ipak ne treba biti suviše pesimističan povodom odumiranja štampanih medija. Oni će preživeti, samo je pitanje kako će posle svih društvenih lomova na kraju izgledati. Slično kao što video nije ubio radio, neće ni internet ubiti novine, smatra Reljić. Ako pogledate kako američke televizije izveštavaju o ratu, to izgleda kao zabavni program. Neki gledalac u Teksasu posmatra to kao film u kojem postoje dobri i loši momci i on nema potrebe, niti mu to vesti nude, da uključi mozak - kaže Slobodan Reljić. Reljić smatra da je većina informacija koja se plasira danas, čak 90 odsto, u stvari obična propaganda upakovana u novinarsku formu vesti ili izveštaja, koja šalje poruku neke političke partije, preduzeća ili korporacije. Uz stalno povećanje informacija stvara se ogromna buka u javnoj sferi, koja u suštini veoma malo znači onome kome je namenjena. Pošto prisustvujemo slomu neoliberalnog kapitalizma, iz tog urušavanja biće stvoreno nešto novo. Novine sigurno neće propasti, ali nisam siguran da će izgledati kao danas i da će se baviti ozbiljnim informisanjem javnosti - procenjuje Reljić. Činjenica je, kaže Reljić, i to da mediji u 70 odsto svojih prihoda ostvaruju od reklama, a 30 odsto od čitalaca, pa je logično da se više okreću onome ko im donosi više novca. Televizija ne može da ima tu svrhu, jer je na njoj sve spinovano i podređeno zabavi. Istraživanje je obavljeno na uzorku od 260 novinara i urednika, a anketiran je i 51 vlasnik i direktor medija. Što se Srbije tiče, ispitani su kao najveći problem novinarske profesije u našoj zemlji naveli loše plate 20,36 odsto , nizak stepen profesionalizma i nedovoljno poštovanje novinarske etike 16,78 odsto , nizak društveni ugled i status profesije 16,09 odsto , tehničku zastarelost opreme za rad 3,16 odsto , nepripremljenost za novinarski posao na digitalnim platformama 1,79 odsto. Dakle, ko preživi, pisaće. Ali jedino pod uslovom da u novoj elektronskoj formi pronađu sadržinsku i kreativnu vezu koja već postoji u štampanom izdanju. Veliki pretraživač Gugl, koji je promenio viđenje na svet protoka informacija, sigurno ne planira da se povuče sa interneta, niti da prenos vesti plati od onoga od koga ga je uzeo. Jer, ako recimo tim vrhunskih novinara tri meseca istražuje aferu u Vladi Srbije, i to na kraju zabeleži u novinama, a posle pet minuta sav trud i novac koji je utrošen bude besplatno podeljen na milion internet-adresa, jasno je da novina u kojoj je ekskluzivni članak objavljen neće moći da preživi. A novine mogu da ih koriste da bi zaradile koji dinar. Pod uslovom da će za nekih 20, 30 ili 50 godina, kada svako bude imao telefon koji mu iz minuta u minut javlja najnovije vesti a štampani mediji budu sahranjeni, istraživački novinarski poduhvati uopšte postojati. Vest će, naravno, preživeti samo ako bude šarena i zabavna.